Vnukblog

ili ti review - konzum pečeno pile vs cekin pile u vrećici. konzumiravši oboje u relativno kratkom vremenskom razmaku, mogu jedan fini blog o tome napisati. prva stavka je naravno cijena. oboje isto koštaju po kg, neka razlika ako i postoji mjeri se u lipama. drugo - pakiranje. naravno da je cekinovo ljepše upakirano plus ostane posudica koja može kao za nešto poslije i poslužiti. možda. treće - kvaliteta mesa. ista. pile ko pile nema razlike. četvrto - lakoća pripremanja - uzmeš cekinovo pile, probušiš par rupa na vrećici, gurneš u pećnicu i dac it. konzumovo je već pečeno. dakle, bod za konzum pile. i još jedan bod za konzum pile pošto ti ne napravi masni svinjac na stolu kao cekin pile. peto - kvaliteta kožice - ne znam za ostale, ali meni je dobro začinjena i zapečena koža na piletu nešto prejebenostravazakondobro. i tu nema dileme. cekin pile ima (bar meni) nekako čudnu mješavinu začina na sebi koja je povrh svega još i na mjestima prekoncentrirana. pa konzum pile tu pobjeđuje, by far i to iz vrlo jednostavnog razloga - jer je 98% odlično pečena hrskava koža. cekinovo pile je otprilike 30% kuhano jer pliva u ulju (zapravo mješavini ulja i nečega), tako da su krilca i koža dolje zapravo kuhani, kao i meso. a ne znam kome je gušt skidati komade kuhanog mesa sa krilca. opet, veeeeeliki bod za konzum pile. dakle, konzum pile pobjeđuje, i u najvažnijim segmentima - po pitanju kvalitete kožice i po pitanju lakoće pripreme. a ako netko voli polukuhano polu pečeno neravnomjerno začinjeno pile sa potencijalnim svinjcem na stolu, onda je cekin pile u vrećici pravi izbor!!

legendarni izum by jimbo. što ih više gledam to više vjerujem da “dragi lastane” pisma i nisu tako strašna. guglarija danas, došla sa www.google.ba, glasi bolesti koje slijede poslje ranog sexa, ip adresa 80.65.174.32, u 15:40. treba li komentar uopće? postoji li komentar na ovo uopće? ima li makar filozofija neki komentar na ovo? a razum? netko? somebody? anybody?

današnji dapače koji je bio poprilično šugav, ali je na moju sreću imao uzlaznu putanju. nešto prije sedam idem po curu na posao, sjedam u auto, stavljam radio i krećem. kad li ono, dotrčava neki tip, maše ručicama, nešto hoće. spuštam prozor, bok bok, joj strava da sam te uhvatio, znaš, planiram se riješiti kadeta i uzeti si 145icu, pa daj mi reci kakav je auto, na šta paziti itd… ja sam se oduševio, ali ono totalno… čovjek je odlučio apgrejdat se na pravo auto, što je brate mnogo pohvalno… i ono što me još više oduševilo… kaže gledam auto tu već par mjeseci i nikako da vidim tko ga vozi da ga priupitam koju o autu… hehe, lijepo sam sve ispričao čovjeku, jer mi je popravio dan, ali ono, totalno mi je popravio dan… jedva čekam da još malo zatopli da se mogu voziti sa spuštenim prozorom i uživati u boxer zvuku, onako kako treba… al će potrošnja da mi skoči, već vidim …

ne profitira… sinoć se rizik isplatio … po kišici i jebeno toplom vremenu sam se zaputio na sljeme po dašak snijega… gore se snijeg lagano otpustio al je još uvijek dobar. upotrebljiv što bi se reklo zapravo… danas sam ostavio alfu na servisu… dođem tamo a ono majstor slaže mehanizam za dizanje krova na alfi spider… ajme majko što je to lepo auto, zapravo, mnogo lepo auto… moj dream car inače, alfa gtv, brat od spiderice, samo sa tvrdim krovom mi je najauto svih vremena… nešto presavršeno… kojeg ću vjerovatno kupiti nikad, al nema veze… bit ću zadovoljan i 147icom jednog dana… bbc ima novi dokumentarac - planet earth - svi koji imaju pristup torrentima ovo bih toplo preporučio jer je prejeben. dovoljno je reći da ima kvalitetu slike i produkcije na razini top geara… a svatko tko je vidio makar jedan top gear znat će o čemu pričam…

dogodilo se i to… vnukblog.com je prešao 50000 otvaranja … najveće zasluge idu guglu i sad već nadasve čuvenim guglarijama koje rade pizdarije na mnogobrojnim frontama, zahtijevajući instalacije gugl protekšna i inih kemija za obranu od debila. da nije guglarija, sumnjam da bih prešao deset tisuća. i možda je zaslužio da ga obojam drukčije. možda čak i da malo layout presložim… ili da ga malo češće počastim sa pokojim postom… da, zaslužio je puno toga. puno je frustracija, sreće, jada, omege, čemera i tuge podijelio samnom. doduše nije da je imao izbora, nije da ga se pitalo. svaka čast, stoički me podnio. mene i moj karakter, mene i moju transformaciju u “nekoć”… jel se ovo može prozvati zlatnim pirom bloga?