Vnukblog

jedan veseli incident koji smo napravili dok smo bili u sloveniji. jednom davno, ima to već par godina, poklonih burazu za rođendan dva vokitokija. onako, slatki mali, bila dobra cijena pa rekoh što da ne. i napomenu meni lik da je sve u redu s njima, al da nisu prošli atest pa se zato prodaju ispod pulta. oke, ko mu jebe mater i atestu, općepoznata činjenica jest da brdo stvari radi bez atesta. pošto smo u sloveniju išli sa dva auta, rekvirirao sam ih od buraza za potrebe puta. da se možemo dogovarati između auta a da ne plaćamo đaba roaming slovencima. i tako, vozamo se kroz zagreb, prema ljubljanskoj. negdje na savskoj smo stali na semaforu i watto prvi odma kraj trajvana. i javlja on meni da čuje zetov radio preko vokitokija, da mu se ubacuje. hehe, fora. that should have been a sign. ništa, idemo dalje. na raskršću gdje se skreće iz savske za ljubljansku se može zajebavat šljakere na dizalici. totalno fora. i ništa, tako mi kroz sloveniju, veselo se zajebavamo, prošli onaj bijesan komad slovenskog autoputa, i lupili u kolonu na graničnom prijelazu plovanija. tamo gdje onaj luzer joras ili kako već ima kuću na hrvatskom teritoriju na kojoj piše nešto u stilu tudi kaj je slovenija. or samting. i dok smo čekali u toj koloni, u našu komunikaciju su nam počeli upadat smrdljivi slovenci. fuj. i koji god kanal staviš svuda su. i nešto seru ovo ono. i mi njima seremo isto tako ovo ono. niko nikog ne razumije. i tako to potrajalo jedno dvadesetak minuta. i odjednared, nekih petstotinjak metara do kilometar prije graničnog prijelaza sa desne strane nam se ukaza mali sportski aerodročić. i neki nizozemac koji slijeće. a na vokitokiju čujemo kako se dogovara sa tornjem oko slijetanja. upsi. malo smo upali u zrakoplovne frekvencije. znači zato nisu atest prošli. aaaaaaaaa, pa šta ne kažeš. bome, finu pizdariju smo mogli napravit …

bar malo. streptokokna upala grla. pijem silapen 1500. više me temperatura ne jebe ali me grlo još uvijek otkida. pošto ovo nije obična upala grla probat ću vam dočarati kako mi je proteklih par dana izgledalo. liči na upalu grla koja je tri puta bolnija nego što su inače. jedno uobičajeno gutanje sline koje se događa N puta dnevno izgleda ovako: skupiš slinu, skupiš hrabrost, i progutaš. u istom tom trenutku, vilica se tako stisne da zaboli (od jebene boli u grlu) i gornji red zubi uz ispuštanje nesuvislih krikova boli. a sad ono veselo. prvo, svi oni kurčevi za grlo (septolete, dr.theiss itd) NE pomažu, ni trunčicu. drugo, svi bapski lijekovi za grlo (med/čajevi/limun/kadulja) NE pomažu ni trunčicu. treće, painkilleri NE pomažu, ni trunčicu. da, mislim da ste shvatili do sad. ništa ne pomaže za grlo kod ovog sranja. i samo ću nabrojati ostale simptome: ekstreman nedostatak apetita, mučnina, nesanica, preznojavanje, glavobolje, temperatura 38+ (moj rekord ovaj put – 38.9)

ne mogu ne spomenuti jedno stanovito društvo čije članove neću imenovati ali oni znaju tko su. moram im reći da su PIZDE što se nisu mogli javili da dolaze u zg. samo toliko.

temperatura teško ispod 38, ko da mi je netko zabio ekser u grlo, limfni čvorovi otečeni i bolni, glava otura. brate stvarno fuj… počelo u petak ujutro, i lupilo me ono pravo muški… ne pamtim kad sam zadnji put bio ovako kvalitetno sjeban. sad je napokon počelo neko preznojavanje… nadam se da je to početak kraja… treba ipak sljedeći vikend biti zdrav. za neupućene, sljedeći vikend, preciznije subota je balašević u umagu. baš se veselim, nisam već dugo bio na đoletovom koncertu. malo ćemo kampirati, šator, vreće i madrac za napuhavanje su spremni… najveći crnjak mi je to što se do umaga više isplati ići kroz sloveniju… kilometraža je ista, cestarine su nešto sitno jeftinije, a nema gužve, pogotovo ne one kao oko tunela sv. rok, gdje je onako, avg dnevna kolona oko osam i više kilometara… odo piti još čaja koji mi se gadi već lagano…

po novčaniku. prvo, došao na red redovan servis za vnukcar 2.0. oke, to nije strašno ispalo: filter zraka/goriva/ulja/klime + prednje pakne + ulje + rad majstora = kila kuna. onako, povoljno dosta. al zato… već neko vrijeme, curi mi rashladna tekućina kad je jako vruće vani. i kažem ja majstoru da vidi koji kurac s tim… kad on meni, raspao ti se hladnjak i zato curi … cijena prava sitnica, dve i pol kile kuna sa ugradnjom. a u c h. skoro su mi oči ispale kad mi je cijenu rekao… jebemu lebac. a to moram srediti jer ne mogu na more ići sa rizikom da prokuvam negdje u brdima. dem it. i ko u dobra stara vremena, bio sam prisiljen žicati pare od staraca. pas mater. i tako, sprema se jedan fuš da popravi krvnu sliku mog novčanika, a potencijalno i još jedan. tako da nekog cajta za bloganje vjerovatno neće biti …

iz gud. but nevermid that … ovo usrano vrijeme me malo tlači… nu, bolje i da je tako nego da pići 35+ bez trunke vjetra. sinoć sam bio na šalati u mango mambo ili tako nekako na “promociji” spota grupe flyer – tko si ti (valjda). ovo promociji je pod navodnicima jer bi fijasko bio bolji opis. atmosfera ok, skupilo se ljudi. onako, dovoljno. imali su fini projektor sa platnom. i jedno sat vremena dežurni genij se pati sa powerpoint slideshowom koji nikako da mu krene na projektoru. ono đizus. pošto sam tamo ipak bio preko nekake veze bijah pozvan da pomognem. oke, sredim ja to, gledamo slideshow nekih dvajst minuta pol sata, kad eto, vrijeme je za pogledat spot. lik stavi dvd u notbuk (ibm, ovo je vrlo bitno) i pusti play. i krene spot a zvuka niotkuda. samo lijepo statičko zujanje. i lik se pati pokušava to naterat da radi, dok jedna od pevaljki iz flyera ga pokušava onako, pa spasiti, drobeći gluposti na mikrofon. a najveća je bila nešto u stilu “… a imamo čak dva informatičara u bendu…” … ufff. hate to break it to ya, but dude with a notebook does not qualify for that title … nakon nekih pol sata, možda više, pustili su taj dvd bez zvuka i stvar za koju je spot sa cd playera. inovativno, mnogo inovativno. dobar bend, fin zvuk imaju, al malo ozbiljnosti i organizacije im ne bi škodilo… na samoj svirci nismo ostali jer se radni narod rano diže, a sukladno tome i rano liježe …